Merkurov heksagram

Kao najmanja i najbliža Suncu planeta, Merkurova orbita oko Sunca obuhvata 88 dana. Retrogradni Merkurov hod je deo većeg Merkurovog ciklusa koji obuhvata period od 116 dana. Toliko dana protekne od jedne do druge superiorne konjunkcije Merkura sa Suncem. Gledano sa jedne tačke na Zemlji, to izgleda ovako:  Merkur se vidi iza Sunca, kao da je jedna od spoljnih planeta. Negde oko sredine ciklusa od 116 dana Merkur se nađe ispred Sunca, a zatim nam deluje da je zastao, pa krenuo unazad na suprotnu stranu, praveći petlju. Ovde se radi o optičkom efektu gde nam deluje kao da Merkur stvarno pravi petlju krećući se unazad. Zapravo, radi se o promeni brzine kojom se planeta kreće svojom orbitom. Kada kreće da ubrzava na svojoj orbiti i počne da sustiže i prestiže Zemlju u odnosu na njenu orbitu, dobijamo optički efekat da postaje retrogradan. Ovo Merkurovo retrogradno kretanje traje u proseku 20-24 dana. Nakon toga Merkur opet zastane i krene direktnim hodom, da bi se na kraju ciklusa opet našao iza Sunca u superiornoj konjunkciji i započeo time nov ciklus od 116 dana. Jedna zemaljska godina obuhvata period od 365 dana. U tom periodu Merkur napravi tri ciklusa od po 116 dana, što ukupno iznosi 148 dana. To znači da Merkur u tom periodu koji je približan jednoj zemaljskoj godini, napravi tri konjunkcije u direktnom i tri konjunkcije u retrogradnom hodu sa Suncem, pri čemu formira šest tačaka koje kada ih povežemo čine figuru zvanu heksagram ili geometrijsko telo heksagon. Primećujemo da nam između 348 i 365 ostaje 17 dana. To prouzrokuje da se trouglovi konstantno kreću unazad po ekliptici. Potrebno je oko dvadeset godina da bi se vrhovi oba trougla vratili u originalnu poziciju u krugu horoskopa sa koje su i krenuli. Kao što Venera formira pentagram oko Zemlje tokom svojih 5 retrogradnih perioda za vreme 8 zemaljskih godina, Merkur takođe tokom svoja tri retrogradna perioda u godinu dana formira heksagram oko naše planete. Heksagram formiraju dva trougla preklopljena jedan preko drugog tako da im se vrhovi nalaze na suprotnim stranama, što simbolizuje ujedinjenje dva suprotna polariteta - aktivnog i pasivnog, muškog i ženskog, svetlosti i tame, a u ovom slučaju prvenstveno predstavlja ujedinjenje neba i zemlje, tj. predstavlja ujedinjenje prvobitne ideje koja je opisana simbolikom neba i njene realizacije u materiji što je opisano simbolikom zemlje.

Tokom Merkurovog retrogradnog hoda imamo još jedan zanimljiv optički efekat neposredno pre nego što će napraviti retrogradnu konjunkciju sa Suncem. Kada to posmatramo sa jedne tačke na Zemlji, vidimo kako Sunce zalazi iza horizonta, a vrlo brzo nakon Sunca zalazi i Merkur. Gledajući Merkur kako zalazi nakon Sunca, imamo utisak da on  pre nego što napravi retrogradnu (inferiornu) konjunkciju sa Suncem nestaje iza Sunca nalik na sitnu tačku koja sagoreva. Iz tog razloga, zbog takvog optičkog efekta, planete koje se nađu u blizini Sunca i koje zalaze neposredno nakon njegovog zalaska u astrološkoj simbolici zovemo spaljenim planetama. Ono što nakon toga sledi predstavlja zanimljiv fenomen - poput mitološkog Feniksa, spaljena planeta sledećeg jutra pre izlaska Sunca izranja iz svog pepela i poput obnovljene i preporođene se pojavljuje na jutarnjem nebu. Stari Grci su imali dva imena za Merkura: Apolo kao jutarnja zvezda i Hermes kao večernja zvezda. Isto tako, postoje i dva imena za Veneru koja potiču od starih Latina: kao jutarnju zvezda zvali su je Lucifer, što u prevodu znači Lučonoša, a kao večernju zvezdu zvali su je Hespera, u prevodu Večernjača. Retrogradne periode unutrašnjih planeta, Merkura i Venere, drevni narodi su opažali na noćnom nebu i na osnovu geometrijskih tela koja su pravile - Venera pentagram i Merkur heksagram, davali su im mistična značenja koja su predstavljali i slavili kroz obrede.

Merkur svoj retrogradni hod uvek započinje iz svoje večernje pozicije, poznate pod imenom večernja zvezda kada zalazi neposredno nakon Sunca i kada biva "spaljen". Pojam spaljenosti potiče od optičkog efekta koji možemo da vidimo naporedno nakon zalaska Sunca kada se na horizontu vidi crveni odsjaj. Merkur zalazi neposredno nakon Sunca i tada se može videti kako naizgled gori zapaljen i kao da se pretvara u pepeo pre nego što zađe. Otuda potiče pojam spaljene planete. U periodu od 20-24 dana koliko traje njegov retrogradni hod, Merkur napravi inferiornu konjunkciju sa Suncem, što simbolički predstavlja proces njegovog pročišćenja, gde bude spaljen od strane velikog svetla - Sunca. Nakon toga se Merkur pojavljuje obnovljen i pročišćen kao jutarnja zvezda, nakon što se odvojio od Sunca i počeo da izlazi neposredno pre Sunčevog izlaska. U periodu između 9-15 dana nakon svoje inferiorne konjunkcije Merkur počinje da se kreće direktno. Nakon nedelju dana od započinjanja svog direktnog kretanja, Merkur dostiže svoju najveću udaljenost od Sunca i počinje da ubrzava sve dok se njegova brzina ne poklopi sa brzinom Zemlje, što ga dovodi ponovo u istu ravan sa Suncem u odnosu na Zemlju, kada Merkur pravi superiornu konjunkciju sa Suncem i vraća se u svoju večernju poziciju spreman da započne svoj novi retrogradni ciklus. Simbolika Merkurove konjunkcije sa Suncem tokom njegovog retrogradnog kretanja, kada on simbolički biva spaljen i umire, da bi se nakon toga ponovo rodio obnovljen i pročišćen s druge strane, predstavlja prevazilaženje smrti. Omogućuje nam da razumemo život u odnosu na smrt i pomaže nam da spoznamo odnos neba i zemlje, tj. proces spuštanja nebeskog plana na zemaljski nivo, što je u stvari proces materijalizacije ideje.

Merkurova tajna koja predstavlja način na koji spoznajemo sebe i svoju svrhu u odnosu na Univerzum čiji smo sastavni deo, opisana je simbolom heksagrama. Kada na svaki od šest krakova heksagrama postavimo po jednu od šest planeta astrološke simbolike dobićemo sledeći prikaz: Na trouglu čiji je vrh okrenut nagore vidimo Sunce na vrhu, Mars na levom i Veneru na desnom kraku. Ovaj trougao predstavlja superiorne Merkurove konjunkcije i proces sazrevanja svesti. Da bismo mogli razumeti sopstvenu svrhu, neophodno je da u sebi povežemo polaritete. Iz neispoljenog Univerzuma, prvo ispoljenje koje možemo predstaviti na svesnom nivou jeste ono u obliku jedne tačke. To još uvek nije polaritet. Da bismo dobili polaritet, potrebno je da imamo još jednu tačku. Kada tačke spojimo linijom dobićemo pravu i možemo na taj način opisati kružnicu oko tačke. Prava u ovom slučaju predstavlja polaritete, jer ima dva supotna kraja. Osnovni prikaz polariteta u astrološkoj simbolici predstavljen je u simbolima Marsa (muški pol) i Venere (ženski pol). U simbolu Sunca - krug sa tačkom u sredini, imamo sadržana sva tri simbola. Tačku ili jezgro i polaritete koji opisuju kružnicu oko tačke i dele krug na dva dela, dva polariteta. U ovome vidimo i prikaz najmanje čestice koja stvara materiju u Univerzumu koji podleže zakonima fizike kakvu poznajemo, a to je prikaz atoma koji ima jezgro oko kojeg kruže protoni ili čestice pozitivnog naelektrisanja i elektroni ili čestice negativnog naelektrisanja. Za stabilan atom neophodno je da bude jednak broj pozitivno i negativno naelektrisanih čestica. Ovo predstavlja osnovni model ravnoteže u Univerumu i ukazuje nam na to da kada smo probuđeni i svesni, ujedno smo u ravnoteži sa tri dela sopstvene ličnosti - telom, emocijama i umom, što nam omogućuje da plan Univerzuma materijalizujemo na Zemlji.

Na trouglu čiji je vrh okrenut nadole vidimo na donjem vrhu Mesec, na levom gornjem kraku Jupiter, a na desnom kraku Saturn. Mesec simbolizuje našu dušu i osećajni deo nas samih koji odražava svetlost sa Sunca i ukazuje nam na način kako da ostvarimo ideju. Saturn i Jupiter predstavljaju vreme i prostor, što ukazuje na princip realizacije ideje u određenom prostoru i na to da će ideja u svom finalnom obliku u prostoru gde se materijalizovala trajati određeni ciklus vremena. Ovaj drugi trougao koji se odnosi na materijalizaciju simbolizuje način, proces i vremensko trajanje. Odnosi se i na naše unutrašnje emocionalne procese koji nam omogućuju da stvaramo odnose i da se povezujemo sa idejom koju dobijamo od Univerzuma, a zatim i da tu ideju širimo između sebe kroz odnose koje međusobno uspostavljamo. Pomenuću još da postoji više načina prikaza simbola planeta koje se nalaze na krakovima heksagrama. U ovde opisanom slučaju Merkur stavljamo u sredinu heksagrama, jer je reč o Merkurovom heksagramu i načinu na koji predstavljamo ispoljenje logosa ili uma. Ovo ne treba mešati sa hermetičkim ritualom pentagrama gde heksagram služi kao ključ priziva, otvaranja i zatvaranja rituala i gde su planete drugačije raspoređene. Takođe, ne treba ovo mešati ni sa heksagramom koji predstavlja sedam dana u nedelji, a gde se Saturn nalazi na vrhu gornjeg trougla, Mesec na vrhu donjeg trougla, a Sunce u sredini.

Još jedan simbol koji možemo da povežemo sa heksagramom i koji često viđamo u prikazu mitološkog Merkura je Kaducej, tj. štap na čijem vrhu se nalaze krila, a koji spiralno obavijaju dve zmije koje se međusobno ukrštaju u tri tačke, po izvornom hermetičkom prikazu. Ove dve zmije od kojih je jedna izvorno bele, a druga crne boje predstavljaju ponovo dva polariteta. Tri tačke u kojima se dodiruju, tj. presecaju u svom spiralnom kretanju, predstavljaju ciklus od 116 dana kada Merkur pravi prvu konjunkciju sa Suncem u direktnom hodu, zatim drugu konjunkciju u retrogradnom hodu i onda treću konjunkciju sa Suncem ponovo u direknom hodu. U ovom prikazu je i simbolika pročišćenja uma i buđenja svesti, kada se u srednjoj tački spaljeni Merkur sjedinjuje sa Suncem i prolazi kroz fazu pročišćenja i preporađanja.

Postoji i drugačiji prikaz Kaduceja u modernijoj verziji gde se dve zmije koje se uvijaju oko štapa ukrštaju u šest tačaka. U ovoj novijoj verziji, šest tačaka u kojima se dodiruju predstavljaju šest horoskopskih znakova pozitivnog i šest negativnog polariteta. Predstavljaju i šest koraka od ideje do njenog ostvarenja. Samo ostvarenje se nalazi na vrhu štapa odakle se šire krila i predstavlja sedmu tačku, tj. krajnje ostvarenje. Ovo predstavlja i šest dana tokom kojih je Bog stvarao Univerzum po Biblijskom predanju. Krila na vrhu štapa predstavljaju sedmi dan kada se Bog odmarao i uživao u svojoj kreaciji.

Na kraju, predstaviću vam i astrološki simbol Merkura kao ujedinitelja simbola svih sedam planeta vidljivih golim okom, što je predstavljeno na slici ispod. Krst materije u podnožju simbola je predstavljen mehanizmom prostor-vremena, tj. simbolima Jupitera i Saturna koji uvek deluju interaktivno i koje uvek treba posmatrati zajedno u tumačenju, jer nam opisuju princip na kojem se nešto u materiji zasniva i govori nam koliko taj princip može da traje u vremenskim jedinicama na određenom prostoru. U sredini simbola imamo unifikaciju Sunca i Venere, što nam govori da svrha sama po sebi ne može postojati, da svrhu koja je simbolizovana Suncem možemo postići samo kroz princip ljubavi. Ljubav u ovom slučaju ne može biti imaginarna, već je neophodno da bude utelovljena u osobi kojoj ćemo se posvetiti kao svom životnom partneru i kroz nju oživeti princip ljubavi, pa na taj način spoznati i ostvariti sopstvenu svrhu ili će princip ljubavi biti utelovljen kroz delo u čije ćemo ostvarenje utkati svu svoju ljubav. Na vrhu simbola vidimo polukrug sa strelicom koji simbolizuje ujedinjen princip Meseca i Marsa koji se odnosi na razvoj naše duše. Duša je onaj deo nas koji skuplja iskustva na životnoj stazi kroz neposredni čulni doživljaj onoga na šta nailazimo. Na osnovu tih čulnih iskustava razvija se i naš način razmišljanja i zaključivanja koji nam govori šta je za nas blagotvorno i šta nam donosi napredak i rast, a šta je za naš štetno i može da nas omete u razvoju i napretku. Na osnovu doživljaja koje skupimo na svom životnom putu, mi donosimo odluke o načinu na koji ćemo se kretati svojom životnom stazom i to je ono što određuje naš životni put i našu sudbinu. Ako ovu lekciju savladamo, umećemo da dajemo ispravan smer svom životu, svom razvoju i napretku i umećemo da stvaramo skladne međuljudske odnose. Nažalost, kako se ovo nalazi pod upravom Meseca koji simbolizuje podsvesno i naše osećaje koji su dublji, sveobuhvatniji i jači od naše budne svesti, i pod upravom Marsa koji deluje sa još dubljeg - nesvesnog nivoa, mi u najvećem broju slučajeva nismo svesni mehanizma razvoja i funcionisanja naše duše. Iz tog razloga je neophodna diciplina i umerenje našim osećajima što princip Marsa omogućuje. Bez toga se gubi kompas u životu i stvara se polje problema, jer čovek bez usmerenja i cilja počinje da luta i udaljava se od svoje svrhe. Simbolika Merkurovog ciklusa koji u godinu dana opisuje heksagram na nebu omogućuje nam da bolje razumemo mehanizam funkcionisanja naše svesti, a to i jeste simbolika budnog, osvešćenog čoveka.

Prelazak Bezdana

U periodu od 29.10. do 7.11.2013. odigravala se raznovrsna astrološka planetarna simbolika. Merkur je retogradan u znaku Škorpiona, gre je pravio konjunkciju sa Saturnom. Mars je nakon toga pravio trigon sa Plutonom. Mesec je prošao svoj spaljeni put. Po četvrti put od 2012. godine Uran i Pluton su bili u egzaktnom kvadratu. Sunce i Merkur su pravili sekstil sa Marsom, nakon čega se Merkur u retrogradnom hodu spojio sa Suncem u inferiornoj konjunkciji u znaku Škorpiona. Asteroid Hiron, mitološki kentaur, iscelitelj, koji je sopstvenom greškom sebi naneo neizlečivu ranu i na kraju spoznao način da poveže naizgled nespojive svetove, proslavio je 36 godina od datuma njegovog otkrića. Venera je bila u konjunkciji sa Galaktičkim centrom. Mesec je pravio konjunkciju sa Suncem i u isto vreme smo imali Solarnu eklipsu. Sunce je pravilo konjunkciju sa Satrunom. Takođe je sredina godišnjeg doba jeseni, kada Sunce dolazi na 15 stepen znaka Škorpiona i kada se energije premeštaju u predeo ispod zemlje jer su dani hladniji i bliži se zima.

Ono što na prvi pogled privlači pažnju je kvadrat Urana i Plutona - četvrti po redu od ukupno sedam egzaktnih, u periodu od 2012. do 2015. godine. Šta on predstavlja i na šta se odnosi? Uran simbolizuje ideju, a Pluton prauzrok. Ideja koja treba da se manifestuje u materiji stvara jednu tačku prauzroka koji je zapravo prvobitna posledica manifestovanja te ideje. Rezultat manifestacije u praksi može biti u skladu sa prvobitnom idejom ili može da na neki način odudara, da se ne poklapa sa prvobitno zamišljenim. Osoba koja je u jednom trenutku dobila ideju da treba nešto da učini, stvori, spusti na materijalnu ravan - u trenutku kada svoju ideju ostvari biva ili zadovoljna ili nezadovoljna onim što je postigla. Ako je osoba razumela svrhu svoje ideje, onda je uspela da je dovoljno dobro razradi da bi je ostvarila u realnosti tako da ostvarenje bude funkcionalno i svrhovito. Ako nije uspela da razume svrhu ideje, nije uspela da postigne zadovoljavajući rezultat. U prvom slučaju osoba doživljava zadovoljstvo, u drugom nezadovoljstvo. I jedno i drugo - zadovoljstvo i nezadovoljstvo, predstavljaju posledicu ostvarenja ideje i stvaraju tačku prauzroka iz kojeg se u vremenu razvija tok događaja. Taj tok događaja nosi u sebi energetsku strukturu koja je oslobađajuća ili iritirajuća. Na taj način ulazimo u interakciju simbolike Urana i Plutona. S jedne strane, posredstvom simbolike Urana širi se vibracijama ideja koja nosi u sebi energiju osećaja zadovoljstva ili nezadovoljstva i na taj način formira ciklus okolnosti koje će sama osoba doživljavati kao otvoren put ili kao teret koji mora da nosi i koji otežava doživljaj ostvarenja lične svrhe u životu. U daljem toku ovo formira energetski otisak u genetskom kodu koji se se u vidu lanca specifičnih događaja putem genetike prenosi sa generacije na generaciju.

Kvadrat je u ovom slučaju simbolika pretka koji ideju nije razumeo, pa samim tim nije uspeo da je ostvari u njenoj celovitosti i da je integriše u sebe, što doživljava kao neuspeh, pa osećanje nerazumevanja i neuspeha prenosi na potomka. Potomak na osnovu genetskog zapisa oseća potrebu da dovrši ostvarenje ideje koju njegov predak nije razumeo. Kako vreme prolazi i kako se stvaraju nove i nove generacije potomaka, ostaje samo nejasan i gotovo neprepoznatljiv trag prvobitne ideje što na prvom mestu stvara veliku udaljenost između potomka i njegovog davnog pretka čiji dominantni gen nosi u sebi i koji se ispoljava kroz nesvesno. U čoveku to stvara osećaj nepodnošljive i neprijatne praznine koja ga veoma iritira i koja za sobom povlači snažnu potrebu da se ta praznina nečim popuni. Izgubivši pojam ideje vodilje, podstaknut snažnim osećajem koji ga izgara iznutra da spozna izvor svog nezadovoljstva i da ga razreši, čovek sebi postavlja niz pitanja na koja nema jasnog odgovora. Zbog toga u sebi formira pojam viših sila kojima pridaje ulogu da ga vode i koje doživljava kao pozitivne, a po zakonu polariteta, s druge strane stvara pojam negativnih viših sila koje ga ometaju na životnoj stazi i koje krivi za neuspeh koji doživljava tragajući za prepoznavanjem prvobitne ideje. Iz toga se rađa kompletna simbolika večite borbe dobra i zla koja se odvija unutar svakog ljudskog bića ali je krajnji rezultat te borbe samo produženo udaljavanje čoveka od prvobitne ideje vodilje. Samoostvarenje, samospoznaja, spajanje čoveka sa Univerzumom i doživljaj sebe kao skladnim i neraskidivim delom Univerzuma postaje u tom slučaju praktično nemoguće. Mrak je sve gušći, neznanje se produbljuje, a praznina postaje crna rupa koja ga usisava i preti da ga dezintegriše. Podseća li vas ovaj opis na današnje stanje pojedinca u društvu? Mnogi ljudi se osećaju izgubljeno, pretvaraju se u prazne ljušture koje životare i ne nalaze svoj smisao, mesto i ulogu u društvu, nemaju dovoljno razvijen osećaj preuzimanja odgovornosti za ostvarivanje sopstvenih ciljeva, čak nemaju ni ciljeve definisane, već neprestano očekuju da se nešto samo od sebe desi, bez njihovog aktivnog učestvovanja.

U kvadratu između Urana i Plutona sudaraju se prvobitna ideja potekla od Univerzuma, ideja koja nosi u sebi sliku ostvarenog čoveka, integrisanog, samospoznatog, u skladu sa planom Univerzuma i jedan prapredak koji tu ideju nije uspeo da ostvari iz razloga što nije razumeo na koji način to može da učini, nije uspeo da izgradi modele ponašanja koji mu omogućuju samoostvarenje u skladu sa planom Univeruma. Šta nedostaje u svemu ovom da bi došlo do ostvarenja? Da li je to razumevanje? Ako pitamo Urana, dobićemo odgovor da jeste razumevanje to što nam je neophodno da bismo izašli iz sve zbrke koja postoji od pradavnih vremena, ali nam opet neće biti jasno kako da dođemo do tog razumevanja. Ako pitamo Plutona, koji u ovom slučaju simbolizuje nekog našeg davnog pretka, on će insistirati da nastavimo putem koji je on trasirao, sasvim ubeđen da je dobro razumeo način na koji se dolazi do ostvarenja ideje, pa opet svo vreme nezadovoljan što krajnji rezultat uvek bude promašaj, uporno ne shvatajući da problem ne postoji nigde drugde i ni u kom drugome, već samo u njemu samom, tj. u njegovom nerazumevanju ispravnog načina.

Ispravan način može da nam prenese Merkur, mitološki Božanski glasnik, koji je u ovom trenutku u retrogradnom hodu u znaku Škorpiona. Sam Škorpion jeste znak koji u sebi nosi simboliku genetike i prapretka čiji dominantni gen nosimo u sebi i čiju životnu priču nastavljamo na duboko nesvesnom nivou. Konjunkcija retrogradnog Merkura sa Saturnom uvodi nas u polje prošlosti i genetike, tako što nas spaja sa poljem predaka, pre svega sa našim najbližim pretkom, dedom, pružajući nam mogućnost da na osnovu poznavanja njegovog života i njegovih dela prepoznamo njegov način razmišljanja. U njegovom načinu razmišljanja lako ćemo pronaći identične ili vrlo slične obrasce razmišljanja kao što su i naši. Ipak smo povezani genetikom sa njim. Ako budemo dovoljno tihi, što retrogradni Merkur u Škorpionu zahteva od nas, bićemo u mogućnosti da uvidimo šta naš deda nije dobro razumeo, gde je pravio greške, i u isto vreme ćemo uvideti koji je bolji i ispravniji način razmišljanja koji bi nam omogućio da dođemo do ispravnog ostvarenja prvobitne ideje. Samim tim, bićemo bliži prepoznavanju prvobitne ideje. U pomoć nam priskaču Sunce i Merkur koji prave sekstil sa Marsom, prirodnim vladarem znaka Škorpiona i omogućuju nam dodir sa duboko nesvesnim delom nas, energetskim jezgrom smeštenim između naših prepona, koji nas povezuje sa genetikom, precima i koji predstavlja trenutak našeg začeća i našu osnovnu energetsku vibraciju. Kako se Sunce i Merkur aspektom razumevanja povezuju sa nesvesnim delom nas sadržanim u simbolici Marsa, omogućeno nam je da steknemo dublje razumevanje polja naših predaka i uliva nam motivaciju da se upustimo u reševanje zagonetke koju ni jedan od njih nije uspeo da reši. Osim motivacije, kroz simboliku Marsa dobijamo i dovoljno energije za taj poduhvat.

Merkur se u svom retrogradnom hodu spaja sa Suncem, koje simbolizuje svrhu i kroz svetlost Sunca dobija jasnu sliku nekadašnje prvobitne ideje prenesene simbolikom Urana. Na taj način, kroz jedini mogući kanal, a to smo mi sami, naš prapredak čiji dominantni gen nosimo može opet da se poveže sa prvobitnom idejom i ukaže nam šta je to što nije uspeo da postigne i zbog čega je stvorio osećaj nezadovoljstva koji se vremenom kroz celu našu genetiku pretvorio u ogroman bezdan besmisla i uzaludnosti. To je ono što nam može doneti razumevanje kompletne zagonetke, ali samo ako smo dovoljno tihi, mirni i sposobni da uronimo duboko u sebe. U tom slučaju, u prilici smo da uvidimo koji je ispravan način ponašanja koji će nam omogućiti da zatvorimo krug i da napravimo most preko bezdana i promenimo celu našu genetiku. Menjanje genetike znači zapravo da prestajemo da činimo greške u ponašanju i da se oslobađamo dominacije neispravnog ponašanja koje su nam preci ostavili u nasleđe. To znači da se spajamo sa idejom Urana, a to je ideja ostvarenog, samospoznatog čoveka koji postaje autentičan i slobodan od uslovljenosti sopstvenim umom, slobodan da pređe preko bezdana i otkrije nove predele, slobodan da se poveže sa celinom Univerzuma i uistinu bude svestan i budan. Ovo razumevanje dobijamo na poklon od Hirona koji slavi 36 godina od kako nam se na nivou čovečanstva obznanio, od kako je otkriven. Hiron nas nagrađuje otkrivanjem naše neizlečive rane, koju smo sami sebi naneli nerazumevanjem prvobitne ideje, u isto vreme nam ukazujući način da tu ranu ipak zalečimo i budemo slobodni, da premostimo bezdan koji je ta rana stvorila u nama, posebno u našim odnosima.

Verovatno već sami uviđate nastavak ove priče i postaje vam jasno šta je ono što je svo vreme nedostajalo. Tu je Venera koja dolazi na stepen Galaktičkog centra, 26-ti stepen znaka Strelca i iz samog centra nama spoznatljivog Univerzuma nam prenosi poruku ljubavi. Da bismo došli do načina ispravog ostvarenja prvobitne ideje ne treba da idemo kroz um, već kroz srce, kroz osećaje koje nosimo u sebi i koji će nas, ako pristanemo da ih slušamo, izvesti na ispravan put. Naši osećaji su uvek autentični i ne mogu da nas lažu i zbunjuju kao što to čini naš um. Kada usmerimo pažnju na osećaje, spazićemo koje su to tačke u našem telu u kojima je sadržana bilo kakva iritacija, neprijatnost, bol. Ti osećaji nam ukazuju šta smo blokirali, šta je to što sebi samima onemogućujemo, šta je to što u nama stvara osećanje krivice i potrebu da patimo zbog neuspeha, nazivajući tu patnju kaznom. Mi nismo stvoreni da patimo. Stvoreni smo od ljubavi i svetlosti, od koje je Univerzum satkan. Mi jesmo ljubav i svetlost. Krivica, patnja i kazna ne postoje u stvarnosti. To smo mi sami stvorili. Zapravo, te osećaje je stvorio naš prapredak, ne shvatajući sebe, ne razumevši prvobitnu ideju. Krivicu, kaznu i patnju ostavio nam je u nasleđe. Gde god postoje ovi osećaji, čovek pada u bezdan, u ponor besmisla i beznađa. Pada iz jednostavnog razloga, jer se otcepio od svoje suštine - ljubavi i svetlosti, odrekao se sebe, svog porekla, svog izvora i izgubio je svoju svrhu. Da bismo mogli da ispravimo greške svojih predaka i budemo slobodni, neophodno je da prihvatimo na prvom mestu sebe same onakve kakvi uistinu jesmo. Niko od nas nije zao i pokvaren. Niko od nas nije negativan. Zloba, pokvarenost, negativnost su samo iskrivljene posledice neispravne izvedbe prvobitne ideje. Dovoljno je samo da spoznamo i prihvatimo sebe kao ljubav i svetlost i tako ćemo pročistiti i otvoriti kanale za ispoljavanje sopstvene suštine. Postaćemo iskreni prema sebi i počećemo da negujemo sebe tako što ćemo pronaći izvor ljubavi u sebi i naučiti da volimo sebe kako bismo mogli da se povezujemo sa drugima preko izvorne energije ljubavi.

To je jedini mogući put da dopremo jedni do drugih i da se povežemo, da stvorimo skladne odnose i da oplemenimo svoju genetiku, da svojim potomcima ostavimo u nasleđe bolje čovečanstvo, skladniji i lepši doživljaj Univerzuma i ideje čoveka. Samo tako ćemo moći da drugu osobu prihvatimo onakvu kakva uistinu jeste, bez opsesivne potrebe da druge ljude, naročito nama bliske osobe, menjamo po nekom šablonu, pretpostavci kakvi bi oni trebali da budu da bi nam odgovarali. Kroz negovanje ljubavi prema sebi i drugima otvoriće nam se mogućnost da u sebi razmrsimo sve povrede koje su naši preci zbog nerazumevanja nanosili jedne drugima. Nećemo to moći da razumemo umom, ali srcem hoćemo. Naše povezivanje sa osećajnim delom sebe besprekorno će odraditi sve što je potrebno i dovesti nas do sklada i ispravnog ostvarenja prvobitne ideje. Solarna eklipsa ukazaće nam šta je to što nam je u ovom periodu primarno važno da razumemo, koji je to problem koji je primaran, koji je najvažnije da rešimo kako bismo mogli da napredujemo.

Sve ovo dešava se trenutno u dobu godine kada se Sunce približava 15-tom stepenu znaka Škorpiona i označava mali praznik svetlosti - sredinu jeseni. To je vreme kada vegetacija zaustavlja rast plodova, kada poslednji plodovi padaju na zemlju kako bi mogli da prezime, kako bi početkom proleća počeli da niču. Kada plodovi s jeseni padnu na zemlju, zemlja ih prekriva, pa dolaze u dodir sa energijom iz jezgra naše planete koja u njih unosi nevidljivu iskru koja u njima pokreće život i omogućuje im rast kada dobiju signal od Sunca, kada zima prođe i počne proleće. Sledeći ovu simboliku, mi se sredinom jeseni, poput semenki povezujemo sa sopstvenom semenom formom, sa svojim precima, svojom genetikom, kako bismo oplemenili sopstvenu svrhu. Iz tog razloga se ovih dana u našoj kulturi slavi Dan mrtvih, kada posećujemo grobove naših predaka. U grobovima se ne nalazi zapravo ništa. Oni što su tamo sahranjeni, pretvorili su se u prah. Od njih je ostao samo neznatan trag. Taj trag u sebi nosi simboliku Plutona, prapretka. To i jeste razlog zašto postoje grobna mesta u našoj kulturi, mesta gde se preci sahranjuju. Kada stanemo pored tog mesta u ovom periodu godine, povezujemo se sa tragom koji je nekad bio naš predak, tragom koje nas spaja sa celim poljem naše genetike. To je poput singulariteta, fenomena koji se događa u crnoj rupi gde se celokupna materija sabija u jednu tačku i na drugom kraju izalzi reciklirana i čista. To je zapravo i simbolika načina koji se mi sami pročišćavamo, načina na koji čistimo sopstvenu genetiku, zapravo čistimo greške koje su naši preci činili nerazumevanjem. Sada je jedinstven trenutak kada nam se sve ovde opisane pogodnosti za dolazak do važnih spoznaja u našim životima otvaraju. Ako prihvatite sebe kao ljubav i svetlost, u mogućnosti ste da se povežete sa precima i oplemenite svoju suštinu. U prilici ste da pređete preko bezdana i budete bliži ostvarenju svoje svrhe. S druge strane, ako i dalje budete dopuštali svojim precima da dominiraju i da kroz vas žive svoje greške, nastavićete istim starim putem, poput miša u kavezu koji trčkara u krugu, verujući da se nalazi na nekakvom putu. Izbor je vaš. Želim vam svako dobro i da kormilom svog života nadalje upravljate vi, a ne vaši preci.