Translate

петак, 8. новембар 2013.

Merkurov heksagram

Kao najmanja i najbliža Suncu planeta, Merkurova orbita oko Sunca obuhvata 88 dana. Retrogradni Merkurov hod je deo većeg Merkurovog ciklusa koji obuhvata period od 116 dana. Toliko dana protekne od jedne do druge superiorne konjunkcije Merkura sa Suncem. Gledano sa jedne tačke na Zemlji, to izgleda ovako:  Merkur se vidi iza Sunca, kao da je jedna od spoljnih planeta. Negde oko sredine ciklusa od 116 dana Merkur se nađe ispred Sunca, a zatim nam deluje da je zastao, pa krenuo unazad na suprotnu stranu, praveći petlju. Ovde se radi o optičkom efektu gde nam deluje kao da Merkur stvarno pravi petlju krećući se unazad. Zapravo, radi se o promeni brzine kojom se planeta kreće svojom orbitom. Kada kreće da ubrzava na svojoj orbiti i počne da sustiže i prestiže Zemlju u odnosu na njenu orbitu, dobijamo optički efekat da postaje retrogradan. Ovo Merkurovo retrogradno kretanje traje u proseku 20-24 dana. Nakon toga Merkur opet zastane i krene direktnim hodom, da bi se na kraju ciklusa opet našao iza Sunca u superiornoj konjunkciji i započeo time nov ciklus od 116 dana. Jedna zemaljska godina obuhvata period od 365 dana. U tom periodu Merkur napravi tri ciklusa od po 116 dana, što ukupno iznosi 148 dana. To znači da Merkur u tom periodu koji je približan jednoj zemaljskoj godini, napravi tri konjunkcije u direktnom i tri konjunkcije u retrogradnom hodu sa Suncem, pri čemu formira šest tačaka koje kada ih povežemo čine figuru zvanu heksagram ili geometrijsko telo heksagon. Primećujemo da nam između 348 i 365 ostaje 17 dana. To prouzrokuje da se trouglovi konstantno kreću unazad po ekliptici. Potrebno je oko dvadeset godina da bi se vrhovi oba trougla vratili u originalnu poziciju u krugu horoskopa sa koje su i krenuli. Kao što Venera formira pentagram oko Zemlje tokom svojih 5 retrogradnih perioda za vreme 8 zemaljskih godina, Merkur takođe tokom svoja tri retrogradna perioda u godinu dana formira heksagram oko naše planete. Heksagram formiraju dva trougla preklopljena jedan preko drugog tako da im se vrhovi nalaze na suprotnim stranama, što simbolizuje ujedinjenje dva suprotna polariteta - aktivnog i pasivnog, muškog i ženskog, svetlosti i tame, a u ovom slučaju prvenstveno predstavlja ujedinjenje neba i zemlje, tj. predstavlja ujedinjenje prvobitne ideje koja je opisana simbolikom neba i njene realizacije u materiji što je opisano simbolikom zemlje.


Tokom Merkurovog retrogradnog hoda imamo još jedan zanimljiv optički efekat neposredno pre nego što će napraviti retrogradnu konjunkciju sa Suncem. Kada to posmatramo sa jedne tačke na Zemlji, vidimo kako Sunce zalazi iza horizonta, a vrlo brzo nakon Sunca zalazi i Merkur. Gledajući Merkur kako zalazi nakon Sunca, imamo utisak da on  pre nego što napravi retrogradnu (inferiornu) konjunkciju sa Suncem nestaje iza Sunca nalik na sitnu tačku koja sagoreva. Iz tog razloga, zbog takvog optičkog efekta, planete koje se nađu u blizini Sunca i koje zalaze neposredno nakon njegovog zalaska u astrološkoj simbolici zovemo spaljenim planetama. Ono što nakon toga sledi predstavlja zanimljiv fenomen - poput mitološkog Feniksa, spaljena planeta sledećeg jutra pre izlaska Sunca izranja iz svog pepela i poput obnovljene i preporođene se pojavljuje na jutarnjem nebu. Stari Grci su imali dva imena za Merkura: Apolo kao jutarnja zvezda i Hermes kao večernja zvezda. Isto tako, postoje i dva imena za Veneru koja potiču od starih Latina: kao jutarnju zvezda zvali su je Lucifer, što u prevodu znači Lučonoša, a kao večernju zvezdu zvali su je Hespera, u prevodu Večernjača. Retrogradne periode unutrašnjih planeta, Merkura i Venere, drevni narodi su opažali na noćnom nebu i na osnovu geometrijskih tela koja su pravile - Venera pentagram i Merkur heksagram, davali su im mistična značenja koja su predstavljali i slavili kroz obrede.



Merkur svoj retrogradni hod uvek započinje iz svoje večernje pozicije, poznate pod imenom večernja zvezda kada zalazi neposredno nakon Sunca i kada biva "spaljen". Pojam spaljenosti potiče od optičkog efekta koji možemo da vidimo naporedno nakon zalaska Sunca kada se na horizontu vidi crveni odsjaj. Merkur zalazi neposredno nakon Sunca i tada se može videti kako naizgled gori zapaljen i kao da se pretvara u pepeo pre nego što zađe. Otuda potiče pojam spaljene planete. U periodu od 20-24 dana koliko traje njegov retrogradni hod, Merkur napravi inferiornu konjunkciju sa Suncem, što simbolički predstavlja proces njegovog pročišćenja, gde bude spaljen od strane velikog svetla - Sunca. Nakon toga se Merkur pojavljuje obnovljen i pročišćen kao jutarnja zvezda, nakon što se odvojio od Sunca i počeo da izlazi neposredno pre Sunčevog izlaska. U periodu između 9-15 dana nakon svoje inferiorne konjunkcije Merkur počinje da se kreće direktno. Nakon nedelju dana od započinjanja svog direktnog kretanja, Merkur dostiže svoju najveću udaljenost od Sunca i počinje da ubrzava sve dok se njegova brzina ne poklopi sa brzinom Zemlje, što ga dovodi ponovo u istu ravan sa Suncem u odnosu na Zemlju, kada Merkur pravi superiornu konjunkciju sa Suncem i vraća se u svoju večernju poziciju spreman da započne svoj novi retrogradni ciklus. Simbolika Merkurove konjunkcije sa Suncem tokom njegovog retrogradnog kretanja, kada on simbolički biva spaljen i umire, da bi se nakon toga ponovo rodio obnovljen i pročišćen s druge strane, predstavlja prevazilaženje smrti. Omogućuje nam da razumemo život u odnosu na smrt i pomaže nam da spoznamo odnos neba i zemlje, tj. proces spuštanja nebeskog plana na zemaljski nivo, što je u stvari proces materijalizacije ideje.


Merkurova tajna koja predstavlja način na koji spoznajemo sebe i svoju svrhu u odnosu na Univerzum čiji smo sastavni deo, opisana je simbolom heksagrama. Kada na svaki od šest krakova heksagrama postavimo po jednu od šest planeta astrološke simbolike dobićemo sledeći prikaz: Na trouglu čiji je vrh okrenut nagore vidimo Sunce na vrhu, Mars na levom i Veneru na desnom kraku. Ovaj trougao predstavlja superiorne Merkurove konjunkcije i proces sazrevanja svesti. Da bismo mogli razumeti sopstvenu svrhu, neophodno je da u sebi povežemo polaritete. Iz neispoljenog Univerzuma, prvo ispoljenje koje možemo predstaviti na svesnom nivou jeste ono u obliku jedne tačke. To još uvek nije polaritet. Da bismo dobili polaritet, potrebno je da imamo još jednu tačku. Kada tačke spojimo linijom dobićemo pravu i možemo na taj način opisati kružnicu oko tačke. Prava u ovom slučaju predstavlja polaritete, jer ima dva supotna kraja. Osnovni prikaz polariteta u astrološkoj simbolici predstavljen je u simbolima Marsa (muški pol) i Venere (ženski pol). U simbolu Sunca - krug sa tačkom u sredini, imamo sadržana sva tri simbola. Tačku ili jezgro i polaritete koji opisuju kružnicu oko tačke i dele krug na dva dela, dva polariteta. U ovome vidimo i prikaz najmanje čestice koja stvara materiju u Univerzumu koji podleže zakonima fizike kakvu poznajemo, a to je prikaz atoma koji ima jezgro oko kojeg kruže protoni ili čestice pozitivnog naelektrisanja i elektroni ili čestice negativnog naelektrisanja. Za stabilan atom neophodno je da bude jednak broj pozitivno i negativno naelektrisanih čestica. Ovo predstavlja osnovni model ravnoteže u Univerumu i ukazuje nam na to da kada smo probuđeni i svesni, ujedno smo u ravnoteži sa tri dela sopstvene ličnosti - telom, emocijama i umom, što nam omogućuje da plan Univerzuma materijalizujemo na Zemlji.


Na trouglu čiji je vrh okrenut nadole vidimo na donjem vrhu Mesec, na levom gornjem kraku Jupiter, a na desnom kraku Saturn. Mesec simbolizuje našu dušu i osećajni deo nas samih koji odražava svetlost sa Sunca i ukazuje nam na način kako da ostvarimo ideju. Saturn i Jupiter predstavljaju vreme i prostor, što ukazuje na princip realizacije ideje u određenom prostoru i na to da će ideja u svom finalnom obliku u prostoru gde se materijalizovala trajati određeni ciklus vremena. Ovaj drugi trougao koji se odnosi na materijalizaciju simbolizuje način, proces i vremensko trajanje. Odnosi se i na naše unutrašnje emocionalne procese koji nam omogućuju da stvaramo odnose i da se povezujemo sa idejom koju dobijamo od Univerzuma, a zatim i da tu ideju širimo između sebe kroz odnose koje međusobno uspostavljamo. Pomenuću još da postoji više načina prikaza simbola planeta koje se nalaze na krakovima heksagrama. U ovde opisanom slučaju Merkur stavljamo u sredinu heksagrama, jer je reč o Merkurovom heksagramu i načinu na koji predstavljamo ispoljenje logosa ili uma. Ovo ne treba mešati sa hermetičkim ritualom pentagrama gde heksagram služi kao ključ priziva, otvaranja i zatvaranja rituala i gde su planete drugačije raspoređene. Takođe, ne treba ovo mešati ni sa heksagramom koji predstavlja sedam dana u nedelji, a gde se Saturn nalazi na vrhu gornjeg trougla, Mesec na vrhu donjeg trougla, a Sunce u sredini.


Još jedan simbol koji možemo da povežemo sa heksagramom i koji često viđamo u prikazu mitološkog Merkura je Kaducej, tj. štap na čijem vrhu se nalaze krila, a koji spiralno obavijaju dve zmije koje se međusobno ukrštaju u tri tačke, po izvornom hermetičkom prikazu. Ove dve zmije od kojih je jedna izvorno bele, a druga crne boje predstavljaju ponovo dva polariteta. Tri tačke u kojima se dodiruju, tj. presecaju u svom spiralnom kretanju, predstavljaju ciklus od 116 dana kada Merkur pravi prvu konjunkciju sa Suncem u direktnom hodu, zatim drugu konjunkciju u retrogradnom hodu i onda treću konjunkciju sa Suncem ponovo u direknom hodu. U ovom prikazu je i simbolika pročišćenja uma i buđenja svesti, kada se u srednjoj tački spaljeni Merkur sjedinjuje sa Suncem i prolazi kroz fazu pročišćenja i preporađanja.



Postoji i drugačiji prikaz Kaduceja u modernijoj verziji gde se dve zmije koje se uvijaju oko štapa ukrštaju u šest tačaka. U ovoj novijoj verziji, šest tačaka u kojima se dodiruju predstavljaju šest horoskopskih znakova pozitivnog i šest negativnog polariteta. Predstavljaju i šest koraka od ideje do njenog ostvarenja. Samo ostvarenje se nalazi na vrhu štapa odakle se šire krila i predstavlja sedmu tačku, tj. krajnje ostvarenje. Ovo predstavlja i šest dana tokom kojih je Bog stvarao Univerzum po Biblijskom predanju. Krila na vrhu štapa predstavljaju sedmi dan kada se Bog odmarao i uživao u svojoj kreaciji.


Na kraju, predstaviću vam i astrološki simbol Merkura kao ujedinitelja simbola svih sedam planeta vidljivih golim okom, što je predstavljeno na slici ispod. Krst materije u podnožju simbola je predstavljen mehanizmom prostor-vremena, tj. simbolima Jupitera i Saturna koji uvek deluju interaktivno i koje uvek treba posmatrati zajedno u tumačenju, jer nam opisuju princip na kojem se nešto u materiji zasniva i govori nam koliko taj princip može da traje u vremenskim jedinicama na određenom prostoru. U sredini simbola imamo unifikaciju Sunca i Venere, što nam govori da svrha sama po sebi ne može postojati, da svrhu koja je simbolizovana Suncem možemo postići samo kroz princip ljubavi. Ljubav u ovom slučaju ne može biti imaginarna, već je neophodno da bude utelovljena u osobi kojoj ćemo se posvetiti kao svom životnom partneru i kroz nju oživeti princip ljubavi, pa na taj način spoznati i ostvariti sopstvenu svrhu ili će princip ljubavi biti utelovljen kroz delo u čije ćemo ostvarenje utkati svu svoju ljubav. Na vrhu simbola vidimo polukrug sa strelicom koji simbolizuje ujedinjen princip Meseca i Marsa koji se odnosi na razvoj naše duše. Duša je onaj deo nas koji skuplja iskustva na životnoj stazi kroz neposredni čulni doživljaj onoga na šta nailazimo. Na osnovu tih čulnih iskustava razvija se i naš način razmišljanja i zaključivanja koji nam govori šta je za nas blagotvorno i šta nam donosi napredak i rast, a šta je za naš štetno i može da nas omete u razvoju i napretku. Na osnovu doživljaja koje skupimo na svom životnom putu, mi donosimo odluke o načinu na koji ćemo se kretati svojom životnom stazom i to je ono što određuje naš životni put i našu sudbinu. Ako ovu lekciju savladamo, umećemo da dajemo ispravan smer svom životu, svom razvoju i napretku i umećemo da stvaramo skladne međuljudske odnose. Nažalost, kako se ovo nalazi pod upravom Meseca koji simbolizuje podsvesno i naše osećaje koji su dublji, sveobuhvatniji i jači od naše budne svesti, i pod upravom Marsa koji deluje sa još dubljeg - nesvesnog nivoa, mi u najvećem broju slučajeva nismo svesni mehanizma razvoja i funcionisanja naše duše. Iz tog razloga je neophodna diciplina i umerenje našim osećajima što princip Marsa omogućuje. Bez toga se gubi kompas u životu i stvara se polje problema, jer čovek bez usmerenja i cilja počinje da luta i udaljava se od svoje svrhe. Simbolika Merkurovog ciklusa koji u godinu dana opisuje heksagram na nebu omogućuje nam da bolje razumemo mehanizam funkcionisanja naše svesti, a to i jeste simbolika budnog, osvešćenog čoveka.








Нема коментара:

Постави коментар