Venera kao simbol odnosa, ravnoteže, lepote i ljubavi ulazi u retrogradni hod u proseku svake druge godine i ostaje u retrogradnom hodu u proseku nekih 43-44 dana, pri čemu nakon 21 dan što je krenula retrogradno dolazi u konjunkciju sa Suncem. Za to vreme, za tih 21 dan Venera pređe 8 stepeni i spoji se sa Suncem. Pri tome pravi inferiornu ili donju konjunkciju sa Suncem što se događa svakih 584 dana. To započinje tako što se Venera u svojoj orbiti približi Suncu i sa Zemlje vidimo iluziju gde ona usporava, zastaje i prividno krene unazad. U tom trenutku ona se nalazi na najvišem delu neba gde zalazi posle Sunca, pa je tada vidimo kao sjajnu večernju zvezdu. Kad se nađe istočno od Sunca na najvećoj uglovnoj daljini (najvećoj istočnoj elongaciji) onda je večernja planeta (Hesperus- Večernjača). Tim imenom su je nazvali stari Grci. Kada bi Venera izlazila pre Sunca na jutarnjem nebu, stari Grci su je nazivali imenom Fosforus (jutarnja zvezda; Danica). Drevni Rimljani su za Veneru koristili samo jedno ime. Oni su je zvali imenom Lucifer (gospodar svetlosti ili lučonoša).
U daljem njenom retrogradnom kreatnju se događa fenomen iz kog je nastala legenda o Luciferu kao najsjajnijem anđelu, koji se pobunio protiv Boga i bio prvi od kažnjenih anđela koji su pali na zemlju. Kada posmatramo Veneru od trenutka kada kao večernja zvezda postaje najsjajnija, na početku svog retrogradnog hoda, u narednim danima primećujemo kako ona svakog dana bude sve bliža horozontu nakon sunčevog zalaska. Od trenutka ulaska u retrogradni hod do momenta kada napravi inferiornu konjunkciju sa Suncem, primećujemo kako Sunce zalazi, a Venera je sve niže i sve bliže Suncu. U jednom trenutku dobijamo utisak, kada se Venera dovoljno približi Suncu, kao da njena površina biva zahvaćena vatrom i kao da gori u plamenu. Slika najsjajnijeg anđela, lučonoše, koji pokušava da preuzme ulogu svog oca Sunca tako što će stvoriti sopstveni plamen i sijati poput Sunca samog. Logično je zaključiti da će taj čin naljutiti Sunce koje je kod starih naroda bilo simbol tvorca, božanstva, koje može biti samo jedno i da će ono kazniti svog najsjajnijeg anđela tako što će mu sagoreti krila, koja su simbol anđeoskog, i proterati ga sa neba na zemlju. I tako je nastala legenda o Luciferu i palim anđelima.
U stvari, kada sagledamo iz drugačijeg ugla ovu simboliku, primetićemo da se sve dešava po savršenom planu Boga-Univerzuma i da ovde nema borbe dobra i zla onako kako se to drevnim narodima činilo. U ovoj simbolici dešava se nešto u osnovi pozitivno. Ovde imamo simboliku ljubavi i istine. Kada se Venera na početku svog retrogradnog hoda nađe najviše na nebu posmatrano sa zemlje i kada je najsjajnija, ona je najdalja u odnosu na sunce i odražava simboliku punoće, zrelosti, nezavisnosti. Venera gledano sa Zemlje zbog svoje orbite ne može da bude u opoziciji sa Suncem. Najdalji Ptolomejski aspekt koji Venera pravi sa Suncem je sekstil ili ugao od 60 stepeni. U trenutku najviše udaljenosti od Sunca, Venera pravi ugao od 48 stepeni. To je u slučaju odnosa Venera-Sunca analogno simbolici opozicije, kada planeta simbolično dolazi u fazu svoje zrelosti, kada je vidimo najsjajniju. Od tog trenutka je planeta spremna da deluje nezavisno i da svoj princip ispolji na stvaralački način. U slučaju Merkura i Venere, koje su unutrašnje planete, u trenutku dostizanja zrelosti, one moraju da prođu kroz još jednu fazu kako bi mogle da potvrde svoju zrelost, a to je faza pročišćenja.
Da se vratimo na legendu o palom anđelu Luciferu. Legenda kaže da je on pao na Zemlju zbog svoje gordosti. Kako se ova simbolika Venere odražava na ponašanje nas ljudi? Venera kao simbol odnosa u konjunkciji sa Suncem prima od Sunca inicijaciju u semenu formu novog odnosa koji će u vremenu da se ostvari u svakodnevnom životu. U svom rastućem hodu, kako se udaljava od Sunca, Venera izgrađuje princip ljubavi koji treba da doprinese stvaranju skladnih i uravnoteženih odnosa u svakodnevnom životu, a posebno u partnerstvu ili braku. Tako je i sa nama ljudima. Jedan susret, naizgled slučajan, nakon čega dolazi do obostranih simpatija, zaljubljivanja i ulaska u novu emotivnu vezu. U rastućem hodu Venere, to je upravo simbolika zaljubljenosti, kada smo opijeni endorfinima i kada se osećamo lepo, egzaltirano, kada voljenu osobu idealizujemo, kada očekujemo sve najbolje i kada još nismo svesni da u toj fazi zapravo nismo ni blizu stvarnoj ljubavi, jer svaki odnos u koji uđemo mi izgrađujemo kroz vreme i tek kada smo ga izgradili možemo da sagledamo da li smo to uradili ispravno, po principima koje smo dobili iz jezgra koje nas povezuje sa našim istinskim "ja" - od Sunca. Gordost je kada smatramo da smo spoznali sve ovo bolje od drugih, kada smatramo da sve najbolje znamo, kada smo sigurni da su naša osećanja potpuno ispravna. Ali zapravo, to je sve ono što dolazi iz našeg ega koje je isto simbolizovano Suncem. U tom trenutku smo vrlo blizu upadanja u greške u odnosu, jer ga posmatramo iz tačke "ja", a ne iz tačke "mi". Tada smo kao i anđeo Lucifer najsjajniji, ali u isto vreme i najranjiviji. Nalazimo se pred ispitom.
U trenutku kada se Venera okreće retrogradno i krene prema Suncu počinje naš ispit. Da li smo zaista u ljubavi ukazaće nam način na koji se odnosimo prema partneru, tj. povratna reakcija koju počnemo da dobijamo od strane voljene osobe onda kada se dovrši početna zaljubljenost i kada se naša bliskost nađe na prvom ozbiljnom ispitu. To je trenutak kada Venera bude visoko na večernjem nebu, najsjajnija i kada retrogradno krene da se približava Suncu. Ukoliko smo negde u početnoj postavci odnosa napravili grešku, to će se sasvim sigurno pokazati u povratnoj reakciji koju ćemo odjednom početi da dobijamo od strane svog partnera. Nezadovoljstvo, povlačenje, prekor, bilo koji signal koji nam jasno stavlja do znanja da nešto u našem odnosu, u našoj emotivnoj vezi nije u redu. U početku smo skloni da te signale ignorišemo, ali oni vrlo brzo postaju sve jači. Često dovode do sukoba. Ako u trenutku kada primimo od voljene osobe signal da nečim nije zadovoljna reagujemo iz tačke "ja" iz ega, potpuno je jasno da nismo povezani sa njom i da smo svo vreme u sebi, da nismo izgradili polje zajedništva koje čini odnos, a koje nazivamo "mi". Vidimo samo sebe, osećamo se nepravedno optuženi od strane partnera, jer je neočekivana reakcija sa njegove strane narušila našu idealnu sliku o sebi. Zadržavanje u egu, održavanje idealne slike o sebi je čin gordosti i upadanje u zamku, a ispadanje iz realnog odnosa. Zamka je u tome što se sve to dešava sa razlogom, a razlog je da nam Univerzum ukaže da nešto u svemu što nam je dao u zadatak nismo dobro shvatili i odradili, pa nam sada pruža mogućnost da prepoznamo gde grešimo i ispravimo grešku.
Simbolika retrogradnosti planete je simbolika našeg dodira sa samim sobom, povratak našoj unutrašnjoj prirodi, povratak sopstvenom jezgru. Jezgro je poteklo iz genetike, nosi u sebi značenje onih koji su bili pre nas, od kojih smo nastali. Naš je zadatak da dokažemo da smo od kvalitetnijeg materijala i da smo dostojni da produžimo stazu tako što ćemo savladati prepreke koje naši preci nisu umeli. Retrogradni hod Venere nas suočava sa istinom koliko volimo sebe, koliko cenimo sebe, jer to je srazmerno našoj mogućnosti da volimo drugu osobu i da izgrađujemo skladne i stabilne odnose. Prema tome, sve što dobijamo od druge osobe kao reakciju, a što doživljavamo kao problem jeste samo izveštaj od strane Univerzuma o našim ličnim slabostima, o onome što je potrebno u sebi samima da ispravimo i učvrstimo. Stoga retrogradni hod Venere predstavlja za svakog od nas pročišćenje principa ljubavi. U ovom periodu priroda nam pruža mogućnost da kroz simboliku Venere koja deluje kao da gori kada je blizu Sunca i zalazi neposredno nakon njega, sagorimo greške koje pravimo u vezi naših emocija prema sebi samima i u odnosima sa drugima. Mi smo u tom trenutku ispunjeni utiscima koje primamo iz modela kako nam roditelji i okolina prezentuju emotivne odnose, tj. bliskost. Ako smo usvojili pogrešne modele, sasvim je logično da ćemo i sami praviti pogrešne izbore partnera, na pogrešan način ćemo pristupati izgradnji odnosa sa drugom osobom, na pogrešan način ćemo doživljavati sebe i sopstvenu vrednost. Bićemo prepuni tereta koji nam stvaraju pogrešni modeli koji se ne uklapaju u prirodne zakone i koji kao takvi ne mogu biti podržani od strane Univerzuma kao skladna tvorevima, pa će se samim tim urušiti, što će većina ljudi doživeti kao emotivni šok ili kao poraz. Pri tome, onaj ko zauzme stav gordosti i bude uporno branio svoju savršenu sliku o sebi, doživeće upravo ono što je u simbolici Lucifera kao palog anđela. U tome je suština ovog mita. Naša pobuna nije protiv Boga kao strogog oca, nego je problem u našem neprihvatanju prirodnih principa izgradnje odnosa. Puni smo predrasuda i pri tome ubeđeni da smo u pravu i da je problem u drugoj strani. To je jedini uzrok našeg pada.
S druge strane, ako iskoristimo šansu koju nam Univerzum pruža i oslobodimo se suvišnog tereta u vidu naše gordosti i predrasuda, u trenutku retrogradne konjunkcije Venere sa Suncem prepoznaćemo sebe same sa svim svojim kvalitetima i nedostacima, i u isto vreme ćemo uvideti da je i naš emotivni partner isto tako osoba sa svojim kvalitetima i nedostacima. Ako budemo sposobni da prihvatzimo sebe takvima kakvi smo, onda ćemo biti sposobni i da voljenu osobu prihvatimo onakvu kakva usitinu jeste i to je trenutak kada ostvarujemo istinsku bliskost i kada smo potvrdili da smo zreli da budemo u ljubavi, da unesemo smisao i svrhu u naš odnos i da nastavimo zajedno da se razvijamo i napredujemo kroz odnos koji nje više "ja", svako za sebe, već nešto mnogo više. To više smo "mi". Ovo je period pročišćenja Venere, kada sve neadekvatne predstave o ljubavi, skladu, plodnosti, čulnosti, odnosima treba da sagore u vatri Sunca i da sa druge strane izađu preporođene i obojene adekvatnim značenjem. Duboka simbolika ljubavi jeste simbolika Venere sjedinjene sa Suncem. Venera koja vlada Vagom ovde simbolizuje princip elementa vazduha koji ukazuje na stvranje odnosa u svom najrazređenijem ili najuzvišenijem delu, kao jedne ideje koja se pojavljuje u svesti i koja teži da u simbolici Venere koja vlada Bikom i predstavlja element zemlje ostvari odnos na materijalnom planu. Kada se to dogodi, kada se ostvari odnos koji potiče iz sfere sklada i spusti na materijalni plan to je ono u čemu sva naša čula uživaju. To i jeste smisao pravog odnosa.
Mi ljudi nismo stvoreni da patimo, stvoreni smo da uživamo, da sva naša čula budu ispunjena lepotom i skladom. To je ono što nas čini nalik svome tvorcu i to je ono čemu svi, kako god vam se to činilo, težimo i sledimo taj princip, samo što ga ponekad ne razumemo na adekvatan način, pa pravimo greške i stvaramo sebi patnju. Ako to budemo razumeli, naučićemo kako da poštedimo sebe patnje i kako da stvaramo sklad. To i jeste svrha retrogradne konjunkcije Venere sa Suncem. Na Zemlji Venera stvara skladne forme, forme začinju nove plodove, a ti plodovi čine evolutivnu spiralu kroz stapanje sa svrhom oličenom u Suncu. Simbolika ljubavi ukazuje da kada unesemo sebe bez ostatka u ono što volimo, a pri tome pre svega volimo sebe, rezultat će biti oživljena ljubav. Sagoreti u plamenu ljubavi znači osloboditi sebe svega što je pogrešna predstava o ljubavi i na taj način postati istina. Nakon toga, kroz simboliku spajanja, konjunkcije retrogradne Venere sa Suncem, mi smo potvrdili da li smo i koliko smo zreli da svoj odnos, posebno svoju emotivnu vezu nastavimo u pravcu međusobnog rasta i napretka. Venera nakon konjunkcije sledećeg jutra izlazi ispred sunca kao jutarnja zvezda i poprima simboliku pročišćenog, preporođenog i obnovljenog principa ljubavi i sklada. Od tog trenutka u sebi nosi svu potrebnu moć ljubavi i kreativnosti, pa samim tim i mi sami ako smo uspeli da se uskladimo sa njenom simbolikom imamo moć da svoj princip ljubavi koristimo za opšte dobro.
Нема коментара:
Постави коментар