Iskustvo Saturna

Verujem da se već duže vreme svi osećamo manje-više slično. Posebno proteklih mesec dana. Život kao da je postao suviše težak ili suviše dugo traje nada i očekivanje da će se nešto promeniti nabolje u ovom našem materijalnom svetu kojim vladaju pravila razmene te iste materije posredstvom novca koji je svima potreban, a uvek ga nekako ima manje nego što je potrebno da bismo bili zaista zadovoljni. Ili možda stvarno nije to do novca? Kako god bilo, do materije sigurno jeste. Jer smo telesni, materijalni, hranimo se, oblačimo i ne možemo izbeći zakonistosti materije od koje smo sazdani. Tako sve što je materijalno, opipljivo, konkretno, što ima svoj oblik, formu, granice, ima svoju masu koju možemo izmeriti. U svakom slučaju, sve što je u formi čvrste materije, teže je od onoga što je manje gustine za sve nas koji smo telima vezani za našu matičnu planetu. Naša tela imaju svoju formu, masu i rok trajanja. Kada to posmatramo kroz astrološku simboliku, primetićemo da su forma, masa i rok trajanja u simbolici Saturna. To što nas drži na našoj planeti i ne dopušta nam da letimo poput ptica, niti nam dopušta da napustimo našu planetu jeste gravitacija koja je takođe u simbolici Saturna. Gravitacija nam daje težinu i vezuje nas za tlo, pa zbog toga možemo da se osećamo teško i vezano. Ponekad se osećamo zatočenima, okovanima, jer imamo utisak da nas nešto ograničava, zbog čega se osećamo teško. I opet sve ovo nosi u sebi simboliku Saturna. 

Ako kažem da je sve to samo gravitacija, to neće promeniti činjenicu da ta gravitacija ograničava, obavezuje, otežava. To neće učiniti da budemo lakši, da budemo nesputani i da nam sve bude potaman. Ni u kom slučaju to neće promeniti činjenicu da u našim životima postoje neprijatna i nepoželjna iskustva poput bola, patnje, straha. Podsetimo se da su bol, patnja, strah takođe u simbolici Saturna. Možemo li takva osećanja želeti, voleti, radovati im se? Ne bih rekao i siguran sam da se slažete sa mnom. Kako bi bilo dobro da tih osećanja uopšte nema. Nažalost, u vremenu u kome živimo izgleda da ih ima previše. Zašto je to tako? Mora li baš da bude život toliko težak? Kada posmatramo da je Saturn treće po veličini telo u Sunčevom sistemu, posle Sunca i Jupitera, logično bi bilo da nam život bude ispunjen svetlošću i sjajem, bogatstvom i obiljem, a da tame, straha, bola i patnje bude u manjoj meri. Pa opet uviđamo da mnogo više nailazimo na Saturnovu simboliku u vidu teških iskustava u životu, nego na simboliku Sunca, Jupitera i Venere - sjaja, dostojanstva, obilja i ljubavi. Neminovno nam se nameću pitanja: Zašto Saturn dominira našim životima? Koliko će još trajati njegova dominacija? Možemo li da ga se nekako oslobodimo? Da li Saturn može išta dobro da donese? To su pitanja koja svako od nas postavlja i sebi i drugima, koja kruže društvenim mrežama, zbog kojih se sve češće naručuju astrološke analize, oko kojih se lome koplja na raznim facebook grupama, internet forumima i edukativnim ili stručnim seminarima. Na ova pitanja neću vam dati klasične odgovore na koje ste svakako navikli i koje ste čuli ili pročitali na već pomenutim stranicama na internetu ili uživo. Govoriću vam iz iskustva Saturna, duboko ličnog životnog iskustva, a vi prosudite sami koliko je to korisno po vas. 

Kako moj natalni horoskop počinje u znaku Jarca, družim se sa Saturnom od kada znam za sebe u ovom životu. Dobro poznajem iskustva bola, straha, patnje, ograničenja, nemoći. Od samog dolaska na ovaj svet, u ovom telu, Saturn me je "častio" takvim iskustvima. Čudne su njegove lekcije i on zaista nije tip kome se mogu radovati kao drugim prijateljima. Odaje utisak da je previše hladan, da mu nedostaju emocije i saosećanje, ali vremenom, prolazeći kroz teška iskustva koja mi je postavljao na životnom putu, spoznao sam da je on zapravo druga strana emotivnog koja nas pokreće da sami stvaramo radost i sreću. Drugačije je nećemo imati. Naizgled nas ne nagrađuje već kažnjava i za nešto gde nam se čini da nismo pogrešili, da ta kazna nema nikakve veze sa nama. Skoro uvek izostane očekivani rezultat. Pa opet nas Saturn tako navodi da shvatimo šta zaista hoćemo, da budemo sasvim svoji i autentični i da pronađemo sopstveni put i način da ostvarimo svoje ciljeve. On jeste u neku ruku okov, ali i podsticaj da osvojimo veliku nagradu. Možda sve ovo liči na vic o tesnim cipelama i meraku kad ih skinemo, ali mi ljudi zaista volimo da ih nosimo i onda nam je Saturn kriv. Da li ga možda branim i pokušavam da ga prikažem dobroćudnim i blagotvornim? Ako ste to pomislili, onda niste pažljivo čitali. Saturn sasvim sigurno nije dobroćudan, bar ne onako kako mi zamišljamo dobroćudnost. Volimo da nam neko popušta i gleda nam kroz prste kada načinimo kakav propust kao što su to radili naši roditelji, prijatelji, učitelji i svi oni koje smo voleli upravo zbog toga što su umeli da zažmure na naše nedostatke, neznanje, neiskustvo. Ali Saturn definitivno to ne čini. Neumoljiv je i ne popušta. Za sve ove godine sam shvatio jedno: on će uvek i za sve što učinim da mi ispostavi račun i neće zažmuriti i popustiti mi ni na najmanji propust. Čak će mi se njegovom zaslugom i moje nenamerne greške uvek u nekom obliku vratiti. 

Protiv Saturna ne postoji oružje. On je posledica, a posledicu ne možemo izbeći. Sve što možemo da učinimo je da posledicu ili ono što nam Saturn donosi, prihvatimo bez obzira koliko nam to bilo bolno i da prođemo kroz to iskustvo, da se potrudimo da to iskustvo razumemo i naučimo lekciju. To opet ne povlači za sobom da ćemo ta iskustva voleti i biti oduševljeni njima. Naprotiv, zvaćemo ih pravim imenom - bol, strah, patnja. I tek kada shvatimo svrhu i neminovnost tog iskustva simbolike Saturna, pustiće nas iz svog čelično hladnog stiska i moći će  Sunce da nas ogreje. Tek nakon prihvatanja jasnoće realnosti u kojoj se trenutno nalazimo u stanju smo da shvatimo lekciju. Ma koliko to nekome delovalo nestvarno i nemoguće, uvek sam u tim retkim trenucima kada sam bio u stanju da prihvatim realnost bez otpora i pokušaja da nađem opravdanje shvatao da sve zavisi od mene jer imam uvek prisutnu mogućnost izbora, bez obzira na Saturna. Ali kakav je bio moj nesvesni izbor? Da pobegnem od bola tako što ću "isključiti" svaku svoju emociju, kao da one imaju prekidače poput sijalice. I tako sam ih potiskivao i otuđivao se od sebe samog, od drugih, pa sam delovao hladno, odsutno, beživotno kao i sam Saturn koji je vladar mog izlazećeg znaka. Trebalo mi je mnogo godina bola, patnje i nemoći da promenim ograničenja koja su me sputavala dok nisam postao svestan sopstvene reakcije na neprijatna iskustva u životu i dok nisam shvatio šta ne treba da činim i koliko boljih izbora imam. Verovatno sada i sami uviđate da kada naiđemo na bolna iskustva u životu ne treba da se okamenimo u bolu, ali to obično radimo jer je to jedan od načina da prihvatimo bol, da shvatimo svrhu bola i da ga se oslobodimo. Sve što nas boli, a što nalazimo u simbolu Saturna je trenutak u vremenu u kome smo ostali zamrznuti jer nismo mogli da prihvatimo smisao situacije u kojoj smo se zatekli. Takve situacije moramo proživeti i iskusiti na svojoj koži. Možemo jedno vreme da se opiremo ali na kraju ipak odustanemo od otpora i prihvatimo iskustvo. Ipak, sami smo negde odlučili da nam razna životna iskustva trebaju da bismo mogli da se razvijamo. Saturn nas uvek na to podseća. I svako iskustvo zahteva vreme koje nam je potrebno da bismo ga proživeli i integrisali u sebe.

Život je skup naših iskustava, od simbolike ideje u liku Urana do krajnjeg uobličenja te ideje u simbolu Saturna. Između ideje i materije stoje naši osećaji pomoću kojih primamo iskustva na koja u životu nailazimo. Sve je to međusobno povezano i svu simboliku možemo kroz proučavanje astrologije i drugih sistema znanja koja se koriste simbolima da predočimo sebi. Naši osećaji su u simbolici Meseca koji možemo da predstavimo kao jednu vreću u koju skupljamo iskustva na koja nailazimo u životu. Ta iskustva imaju svoju težinu, a kada su potpuna i kada ih integrišemo u sebe, ona postaju poput Saturna - čvrsta, opipljiva, imaju svoj oblik, masu, težinu i vremensku dimenziju, pa poprimaju oblik kamena koji se nalazi u toj vreći. Jer mi to iskustvo osećamo, ono je sastavni deo nas samih. Što smo stariji i iskusniji, naša vreća je sve punija i teža iz prostog razloga - poistovetili smo se sa njom i sebe kao ličnost vidimo kroz ta iskustva. Ne želimo da se menjamo, već tu tešku vreću teglimo na svojim leđima ako smo uopšte još u stanju da se krećemo pod tolikim teretom. I onda se još čudite što vam je teško? Ako me pitate šta je Saturn - dao sam vam odgovor. Ali da li je onda problem u Saturnu (iskustvu) ili onome ko sebe opterećuje tim iskustvom? Nas ljude niko i ništa ne primorava da nosimo sve to u sebi. Kamen-iskustvo koje nad bode, povređuje i boli možemo u svakom trenutku da izbacimo iz vreće i nastavimo da se krećemo olakšani. Ali tu postoji jedna "kvaka" - kada izbacimo ono što nas boli, istovremeno sa tim izbacujemo i ono što nas raduje, jer kamen-iskustvo u sebi sadrži oba osećaja. U stvari, celovit osećaj se sastoji iz dva dela. Dva polariteta. Sve ima svoj "+" i svoj "-". Nema radosti bez patnje. Radost i patnja su jedno celovito osećanje - nisu dva različita osećaja kao što mi to mislimo. Zbog toga je lako reći i istina je da u svakom trenutku možemo iz te simbolične vreće (Meseca) da izbacimo sporni kamen (Saturn). Ali izvolite slobodno i to učinite. Niko i ništa vas ne sprečava i ne može u tome sprečiti. Šta čekate? Hoćete li već jednom da izbacite napolje to zbog čega toliko kukate i žalite se i na šta neprestano prosipate drvlje i kamenja nazivajući to Saturnom, Đavolom i mnogim drugim imenima? Evo, reći ću vam da ja prvi nisam u stanju da se oslobodim nekih stenčuga u svojoj vreći za koje znam da mi smetaju i da bih živeo bolje i lakše kada bih doneo čvrstu odluku i ostavio ih iza sebe. Samo sam svestan da još uvek negde u sebi nisam dovoljno sazreo i nisam dovoljno integrisao ta iskustva, to "kamenje teškoće" i još neko vreme ću se baviti njima. Jer mi iz nekog razloga još uvek trebaju, vezao sam se za njih, sebe doživljavam kroz njih. Donose mi i radost i patnju, ali to i jeste život, ta iskustva koja skupljamo, koja nas čine onim što jesmo.  

Ako nam je potreban dežurni krivac za sve muke koje podnosimo i svu težinu života koju osećamo, možemo uvek za to okriviti Saturna jer on zaista i jeste simbolika svega toga. On se zbog toga neće naljutiti, nije ga briga. Jer je samo jedan segment nas samih. Ali vrlo opipljiv segment, jer smo mi ipak bića koja žive kroz materijalna tela. Obožavamo Jupitera i Neptuna jer omogućuju našim čulima i osećajima, Veneri i Mesecu da budu elastičnija, pa lakše trpe težinu svog tog kamenja-iskustva. Ali težina i pored toga ostaje ista. I zato Saturn jeste veliki malefik. Pored Saturna malefikom nazivamo i Mars jer njegova je simbolika u probijanju granica koje Saturn simbolički predstavlja. Tako Mars ponekad probije zidove naše vreće sa kamenjem i ponešto iz nje ispadne protiv naše volje. Zbog Marsove intervencije izgubimo poneki kamen Saturnove simbolike koji nas je do tada žuljao i na koga smo se žalili, ali u tom trenutku krivicu prebacujemo na Marsa, jer bez obzira što nas je Saturn opterećivao, ipak je to bilo naše opterećenje. Prisvojili smo ga ko zna kada i koliko god da je bio težak taj kamen ipak je bio naše vlasništvo ili smo ga bar tako doživljavali. I ko je onda taj Mars da tako nenadano, agresivno udari, napravi štetu i mi izgubimo taj kamen ili ga Marsov udarac polomi? Odakle mu pravo da tako postupa? Naravno da smo onda ljuti na Marsa i da ga nazivamo malefičnim ili u prevodu zloćudnim.  Pokušavajući da racionalizujemo razloge zašto nam se u životu dešava nešto sa čime imamo utisak da se nismo složili, zbog čega smatramo da je život težak, nepravedan, pa osuđujemo Saturn i Mars koji uporno ruše naše napore da se konačno smestimo u simboliku Sunca i budemo najbolji, najispravniji, najblistaviji, najlakše nam je da se poslužimo simbolikom Merkura, pa da se pravimo nevešti i izvlačimo se na neznanje kada nam se dogodi nešto što nam je neprijatno. Naš racionalni deo savršeno vešto ume da smisli vrlo prihvatljive razloge zbog kojih bismo stepen lične odgovornosti za sve to nepoželjno i neprijatno što doživljavamo drastično umanjili i što više se udaljili od činjenice da nas niko nije prisiljavao da na svom putu kupimo svo to Saturnovsko kamenje životnih iskustava,  trpamo ga u vreću, prisvajamo i nosimo sa sobom.  Kad god se nađemo suočeni sa posledicama (Saturnom), odmah smo samo bezazlena Merurovska deca koja su se samo igrala nesvesna da igra može da ima za posledicu nered koji posle moramo da počistimo. Opet ne zato što nas neko prisiljava da taj nered počistimo već što nama samima ne prija da se nalazimo usred nereda. Uvek tako poput dece, kao Ivica i Marica, kada ugledamo kuću od slatkiša, navalimo na nju isto kao što svaki kamen na putu koji nam privuče pažnju grabimo i ubacujemo u vreću. Da li smo napunili stomak slatkišima ili vreću kamenjem, svejedno je. Simbolika je ista, a posledica je u oba slučaja težina koju osećamo, pa i muka. Ako niste primetili, Merkur, tj. naš hvale vredan um, uključuje se tek kada se pojavi posledica. Tokom stvaranja posledice ga nema, ne čuje se, ćuti, pravi se nevešt. Koliko smo samo puta svi mi činili u svom životu nešto ne mareći za posledice, ne pomišljajući na njih?  Ali čim dođe do rezultata koji nije ono što smo želili i očekivali, istog trena evo Merkura sa čitavim doktorskim disertacijama o tome kako mi sami nemamo nikakve veze sa nepoželjnim rezultatom sa kojim smo u datom trenutku suočeni. "Nije Saturn nered već je Saturn napravio nered. Pomogao mu je i onaj Mars, on je podstrekač, provokator. Ja sam se slučajno našao tamo i nemam nikakve veze sa neredom. Sad ću vam to i objasniti, dokazati..." Poznato vam je ovo Merkurovsko izlaganje? Pretpostavljam da jeste, jer dušu na srce, svi mi slično razmišljamo i slično se ponašamo u ovakvim situacijama. Ipak smo ljudi. Mnogo toga nas boli. Mnogo toga je zaista teško. Mnogo je nepoželjnih posledica koje uistinu nismo stvarali sa svesnom namerom. I svaka nepoželjna, bolna, teška, negativna posledica nosi u sebi simboliku Saturna, jer je zadržavamo u sebi i nosimo sa sobom dugo, dugo vremena. Ne zaboravljamo je. 

Za kraj ostajemo zagledani u vreću sa kamenjem, zatečeni jednostavnom činjenicom da ipak postoji neka tajna veza između simbolike Meseca i Saturna. Idući kroz život nailazimo na iskustva. Uzimamo ih, stavljamo u vreću i prisvajamo ih. Kako smo ih uzeli sa mesta gde su stajala, tako ih možemo spustiti i ostaviti na nekom drugom mestu. Nije pitanje hoćemo li to učiniti, jer sigurno hoćemo pre ili kasnije. Pitanje je - kada ćemo? Možemo li uopšte da napravimo korak dalje pre nego što smo savladali lekciju i položili ispit, pre nego što smo sazreli za sledeći korak? To možemo samo u skladu sa prirodom, kada se od ideje (Urana-Vodolije) od koje je sve krenulo pređe sav prirodni ciklus do materijalizacije i konkretizacije te ideje (Saturna-Jarca), kada se ideja iz  sfere vazduha spusti u sferu zemlje ili simbolički u formu kamena. To je proces koji zahteva vreme. I time opet Saturn zatvara krug.