Lunarna eklipsa - ogledalo duše

Pomračenje Meseca se dešava kada Mesec ulazi u Zemljinu senku. To se može dogoditi samo kada je Mesec pun, što znači da se tada nalazi u opoziciji sa Suncem. U tom trenutku se Mesec, Zemlja i Sunce nalaze u istoj ravni, tako da je Zemlja između Sunca i Meseca. Neophodno je da se Mesec nalazi na maksimalno 11.5°  od čvorova svoje putanje sa Ekliptikom jer je Mesečeva putanja oko Zemlje pod određenim nagibom u odnosu na Zemljinu putanju oko Sunca. Pomračenje Meseca traje mnogo duže od pomračenja Sunca jer je Zemljina senka znatno veća u odnosu na Mesečevu.

Potpuno pomračenje Meseca se događa kada Mesec u celosti uđe u Zemljinu senku. Kada samo deo Mesečevog diska uđe u Zemljinu senku imamo delimično pomračenje Meseca. Ako Mesec priolazi samo kroz Zemljinu polusenku imamo pomračenje u polusenci.

Za vreme svog potpunog pomračenja Mesec nikada ne pada u potpuni mrak već reflektuje nijansu crveno-smeđe boje. Ovo je posledica prelamanja svetlosti u Zemljinoj atmosferi koja najviše raspršuje plavu boju, zbog čega je nebo plavo danju, a najmanje raspršuje crvenu boju. Crvena svetlost koja se ne rasprši u potpunosti u atmosferi nastavlja nakon horizonta svoj put prema Mesecu i čini ga crvenim.

Mesec je simbol ogledala. Reflektuje Sunčevu svetlost i prenosi je na stranu Zemlje koje se nalazi u mraku, okrenuta od Sunca. Osim svetlosti Meseca, ono što nam pomaže da bolje vidimo u mraku je vatra. Vatra koja gori u mraku, posebno vatra koja je zapaljena u ognjištu kuće, ima vrlo sličnu nijansu boja kao i pomračeni Mesec. Mesec, osim što simbolizuje ogledalo, simbolizuje i naše poreklo, roditeljski dom, ognjište, majku. Mesec je i simbol naše duše. Iskra svetlosti koju svako od nas nosi unutar sebe spaja nas s jedne strane sa centrom galaksije, što je naše praporeklo, a s druge strane nas spaja sa jezgrom Zemlje što je naša svrha. U ovome vidimo evolutivni put. Energija koja se oslobodila velikim praskom evolucijom je stvorila sve što postoji, kao i sam život u svim svojim oblicima. Naša prošlost je povezana sa našim poreklom, precima, sećanjima. Sve to se nalazi unutar svakoga od nas zapisano na nivou gena. I sve što je nekada započelo, ima svoj cilj, svoju svrhu. Kako nam eklipse omogućuju da steknemo jasne uvide u uzročno-posledične veze u našem životu?

Kada posmatramo Solarnu eklipsu, dobijamo šemu po kojoj naše oči vide. Svetlost (Sunce) obasjava objekat (Mesec) i reflektuje odraz objekta u zenicu (senka Mesečevog diska koja pada na površinu Zemlje) našeg oka (planeta Zemlja). Solarna eklipsa se može dogoditi samo u fazi mladog Meseca, kada je Mesec u konjunkciji sa Suncem. Simbolički, to predstavlja početak nečega, semenu formu koja počinje da se razvija. Lunarna eklipsa simbolizuje jedini način da vidimo sebe, svoj lik, da naše oči vide sebe same. To je moguće samo kroz odraz u ogledalu. Svetlost (Sunce) obasjava nas (Zemlju) od pozadi i reflektuje naš odraz na površinu uglačane reflektujuće površine - ogledalo (Mesec). I tako mi možemo da vidimo svoj odraz u ogledalu. Interesantno je da je na taj način još u 3. veku p.n.e. Aristarh, videvši oblik Zemljine senke na Mesecu, zaključio da je Zemlja okrugla. Lunarna eklipsa se može dogoditi samo u vreme kada je Mesec pun, kada je u opoziciji sa Suncem. Simbolički, pun Mesec predstavlja vrhunac rasta semena ili zrelost - kada dobijamo krajnju formu onoga što je krenulo iz oblika semena.

Samim tim, Lunarna eklipsa predstavlja kanal kroz koji možemo da spoznamo koji nas je ključni uzrok u prošlosti doveo u stanje duše u kojem se sada nalazimo. Kao kada gledamo odraz našeg fizičkog tela u ogledalu, kroz simboliku Lunarne eklipse možemo da vidimo odraz naše duše, eterične forme onoga što mi uistinu jesmo u ovom trenutku - svako od nas pojedinačno. Dobijamo uvid šta je to što je upravo sazrelo u nama i koliko je to što je sazrelo u skladu sa onim što smo u početku imali nameru na postignemo. Zbog toga je Lunarna eklipsa vrlo značajna u životima svakoga od nas, ali u isto vreme može da bude vrlo teško i problematično iskustvo. Zamislite samo da nemate ogledala u kući, da vam se vrlo retko pruža prilika da se ogledate u ogledalu. Svako od nas ima u sebi ideju, sliku kako izgleda. Bez ogledala bi to upoređivali na osnovu onoga kako nam drugi prilaze, kako se odnose prema nama. Ali ljudi su jedni prema drugima često neikreni i često to čine iz dobrih namera. Ulepšavaju i preuveličavaju stvari. I onda zamislite kako imate utisak da lepo izgledate, a kada se odjednom nađete pred ogledalom i ugledate svoj odraz vidite rašupan lik, neuredne kose, podočnjake, po koju boru viška ili ne daj bože poneku aknu, razmazanu šminku ili slojeve prašine? Kako biste reagovali? Sigurno biste se našli preneraženi i rekli u sebi: "Nemoguće, to nisam ja!" I ne samo to - već biste vrlo verovatno potpuno negirali i odbacili ono što vidite, a u isto vreme biste se u sebi osećali uznemireno, čak uplašeno, jer biste ipak duboko u sebi naslućivali da je to što vidite istina. Poražavajuće iskustvo, reći ćete. Kako obično reagujemo u takvim trenucima? Ono što nas čini uznemirenim projektujemo na druge osobe ili kako to naš narod kaže - tražimo dežurnog krivca. I evo odmah svakakvih mogućih zbrka i konflikata. Nezadovoljstvo raste i razliva se na sve strane. Počinjemo u svemu oko nas da vidimo uzrok našeg unutrašnjeg nezadovoljstva. Zapravo, nezadovoljni smo sobom. Osećamo gorčinu. Šta nam je činiti?

Univerzum nam uvek pruža način da razumemo sebe. Razumevanje možemo pronaći samo unutar sebe u ovom slučaju. U pogledu na našu dušu i u slušanju onoga što naša duša želi da nam kaže. Ipak je Mesec simbol te naše duše, zar ne? Vratimo se ponovo našem odrazu u ogledalu. Kakav god da je, koliko god se sebi činili neskladno, u manjoj ili većoj meri, potrebno je prvo da prihvatimo sebe takvima kakvi uistinu jesmo. Ogledalo ovog puta ne laže. Lunarna eklipsa je savršeno odgledalo naše duše. Samo ako prihvatimo sebe istinske, moći ćemo nešto i da promenimo i doteramo. Moći ćemo, jer samo tako i znamo šta je to što moramo da menjamo kod sebe. Već vidimo šta je to što nam se ne dopada u našem odrazu u ogledalu. Sad ko je pažljivo čitao ovaj tekst, pitaće: "Kako možemo da menjamo nešto što je već u svojoj zreloj formi?" jer pun Mesec jeste simbol zrele forme. Naravno, već sam rekao da Univerzum ima rešenje za sve. Kada Mesec dostigne najvišu tačku, kreće da opada. U daljem toku, potrebno je samo da se oslobodimo svega što je suvišno, a već znamo šta je to suvišno u našem odrazu u ogledalu - sve ono što nam se kod sebe ne sviđa. Pa ćemo tako da sklonimo suvišne bore, opraćemo fleke, urediti kosu... U prenesenom smislu, otpustićemo od sebe one osobine ličnosti koje narušavaju sliku koju imamo o sebi. Tako ćemo biti bliže onome što bismo uistinu želeli da budemo. Tako ćemo početi više da volimo sebe, postaćemo sebi bolji i lepši i samim tim ćemo takav utisak početi da ostavljamo na našu okolinu. Shvatate već da u ovom slučaju ne treba da se bavimo ničim spolja, već sobom iznutra. Tako možemo da iskoristimo pun potencijal Lunarne eklipse.

O čemu nam govori Lunarna eklipsa koja se upravo odigrala? 04.06.2012. eklipsa je pala na 14-ti stepen znaka Strelca. Ovaj stepen je stepen zrelosti. Ako uzmemo u obzir da semena forma kreće da raste sa nultog stepena i ako zapazimo da je prethodna Solarna eklipsa bila na 0-tom stepenu znaka Blizanaca, gde je Mesec ušao u svoju prvu četvrt, onda je jasno da je Mesecu potrebno 14 dana da dođe u fazu kada je pun i kada prelazi u treću četvrt. Strelac ima Kentaura za svoj simbol, što govori o dvojnoj prirodi čoveka koga s jedne strane pokreću animalni instinkti, a s druge strane poseduje razum kojim je sposoban da se uzdigne iznad animalnog u sebi. Ideja čoveka zapravo i počinje na samom nultom stepenu Blizanaca gde se i odigrala prethodna Solarna eklipsa, a ta ideja zrelost dostiže upravo preko puta na 14-tom stepenu Strelca gde čovek postaje konačno zreo da savlada animalno u sebi i načini korenitu transformaciju. Ova simbolika već sama po sebi dovoljno govori.

Početak horoskopa Lunarne eklipse pada na 23. stepen Device. Merkur koji je vladar horoskopa se nalazi na 23. stepenu Blizanaca i u egzaktnom je trigonu sa Saturnom na 23. stepenu Vage. Na prvi pogled to ukazuje na dostizanje ravnoteže kroz razum i intelekt. Kada spoznamo svoju svrhu u mogućnosti smo da je ispoljimo na adekvatan način. Sopstvenu svrhu doživljavamo samo kada smo sasvim zadovoljni i srećni. U ovom slučaju, ipak smo krenuli od unutrašnjeg nezadovoljstva. Saturnov dispozitor je Venera koja je u egzaktnom kvadratu sa Marsom u dvanaestoj kući ovog horoskopa. U isto vreme Mars je u T-kvadratu sa osom eklipse. Odnosi Sunca i Meseca, kao i Venere i Marsa simbolizuju naš odnos sa nama najbližom osobom - našim životnim saputnikom. Kada smo nezadovoljni sobom, naše nezadovoljstvo projektujemo na voljenu osobu i tražeći dežurnog krivca, u onome ko je naša druga polovina nalazimo sve ono što nam se u sopstvenoj slici ne sviđa. Tu je pravi uzrok svih konfliktnih situacija u ljubavi i braku. Mars u dvanaestoj kući ukazuje nam sasvim jasno da u tim trenucima nejasno sagledavamo ono što nam se dešava. Zbunjeni, nastojeći da shvatimo ono što ne razumemo, najlakše nam je da budemo povučeni, tajanstveni, neiskreni i da izlaz potražimo u tajnim vezama. Naravno, time naše odnose samo sve više i više komplikujemo.

Opet u simbolici ove eklipse Univerzum nam pokazuje da nas beskrajno voli i pomaže nam da shvatimo. Strelac nije zamišljen da laže, već je simbol otkrivene istine. Ali on ima i onaj donji, animalni deo koji reaguje instinktivno. Razum iznad instinktivne reakcije simbol je zrelog čoveka, koji je uspeo da razvije viši nivo svesti. Blizanci, koji su sa druge strane, često na prvi pogled mogu da deluju prevrtljivo i neiskreno. Ali oni su samo simbol začetka razuma koji mora prvo da spozna razlike između suprotnosti kako bi mogao da spozna istinu koja ga čeka preko puta u znaku Strelca. Zato, ako uklonimo one elemente naše ličnosti koji narušavaju sliku koju želimo da vidimo kada se pogledamo u ogledalo, shvatićemo da ako volimo sebe i ako smo prema sebi samima iskreni, tada ćemo tu sliku projektovati spolja, na voljenu osobu i prevazići ćemo sve ono što nas odvaja od onoga što nam je potrebno - a to je sklad u odnosima.